Sećanja iz detinjstva su osnova za sreću u odraslom dobu. Igra je nemerljivo važna u životu svakog od nas i ovo je knjiga o tome. Ali i o putu za pronalaženje sreće unutar nas samih. U njoj ćete, takođe, pronaći mnoštvo uputstava kako da napravite igračku za dete i sa njim, kako da unesete dašak prirode u kuću i kako da postanete roditelj kakav ste oduvek želeli da budete, ali ste se negde usput zagubili u gužvi nepotrebnih stimulansa. Koncept edukativne igre izmislili su stručnjaci za marketing: igranje je edukativno po sebi. Igrajući se, dete će direktno isprobati sve ono što treba da nauči o životu.
Klaudija Porta je mama troje dece. Autorka, blogerka, instruktorka joge i meditacije i predavačica po Montesori metodu. Roditeljima njen sajt može biti inspirativan, zbog pronalaženja brojnih saveta, objašnjenja, predloga. Zbog jednostavnih uputstava kako da zajedno sa detetom naprave igračku, provedu dan u prirodi, osmisle dan, odgaje bubu.
O tome govori ova knjiga. O preimućstvima igre i njenom značaju za emotivno-intelektualni razvoj, razvoj govora, fine motorike, i o načinima na koje možete deci da osmislite vreme. Ne sve vreme, jer dosada rađa kreativnost, već samo polaznu tačku. Igra je jedan od oblika komunikacije, izražavanja sopstvenih osećanja, vežbanja govornih sposobnosti, otkrivanja zadovoljstva u učenju, stvaranja veze između tela i duha. Uz igru se uče odnosi sa drugima, deljenje stvari, čekanje na red.
Igra je sve ovo, ali i mnogo više. Svakoga ko želi da se podseti razloga zašto je igra važna, ohrabrujemo da pročita ovu knjigu. Ali, svako ko želi da zajedno sa decom pravi različite unikatne igračke od vunice, papira, drveta, da zajedno sa detetom odgaji leptira, da pravi kućice za ptice i hrani ih zimi, da rukuje različitim elementima kao što su voda, pesak, zemlja, kamenje, komadi drveta neka zgrabi ovu knjigu i povede dete u prirodu, na nestrutrurirano igranje. Drugim rečima: prirodno i opušteno, bez presije i prevelikih očekivanja. Igra je sama sebi svrha i uživanje u njoj, uživanje roditelja u bivanju sa decom.
Nije neophodno da živimo na selu da bismo omogućili našoj deci da razviju povezanost sa svetom prirode. Dovoljno je redovno ih voditi u park, ohrabrivati ih da posmatraju savršenost malih stvari, pomoći im da nahrane ptice tokom zime, objasniti im odakle dolazi ono što im se nalazi u tanjiru. Ne znate odakle da počnete? Ne poznajete biljke, cveće, ptice? Ne znate kako da održavate baštu? Nema problema. Ovo je odlična prilika da zajedno sa vašom decom započnete ovu čarobnu avanturu. Dozvolite detetu da slobodno istražuje svet koji ga okružuje. Obucite ga tako da ne mora da se brine da li će izgužvati ili isprljati odeću tokom svojih avantura. Pozovite ga da sluša pesmu ptica, da miriše cveće i bilje.
Dajući deci pozitivan primer, pomažete im da naprave osnove za vedar život.
Biti model koji vredi oponašati ne znači da treba biti savršen; niko nije savršen, niti je ikad bio, niti je to cilj u životu. Ne znamo uvek odgovore na pitanja koja nam deca postavljaju i kada se ovo desi, ne treba da se plašimo da kažemo „ne znam”. Ne želimo da budemo nedostižni modeli. Ne treba da se plašimo da deci pokažemo i naša ograničenja. Važno je da ona shvate da se kroz čitav život uči i da nije bitno znati mnogo stvari, već imati želju da ih otkrijemo. Kada ne znamo da deci odgovorimo na neko pitanje, treba da to prihvatimo kao podsticaj da i sami naučimo nešto novo.
Nekada su se igračke iz nužde pravile kod kuće. Danas roditelji iz zadovoljstva prave igračke za decu i sa njima. Igračka koju su napravili roditelji, uz eventualno učešće deteta, ima mnogo dublje značenje. Počevši od materijala, koji su obično nađeni u kući među porodičnim predmetima, preko zajedničkog iskustva i vremena, prenošenja znanja i umeća upotrebljenih u kreativnom procesu. Vreme koje roditelj posveti kreativnoj aktivnosti sa decom, obogaćuje predmet emotivnim nabojem kojeg nema u kupljenoj igrački. Isto tako ne treba brinuti da li se dete dosađuje. Upravo se iz dosade rađa kreativnost. Dosada je polazna tačka prema nečem novom. To je trenutak mira u svetu koji se prebrzo kreće i koji nas bombarduje stimulansima. Trenutak za slušanje našeg unutrašnjeg glasa. Ako smo uvek zauzeti nekom aktivnošću, nećemo ga čuti i on će vremenom utihnuti. Ohrabrite vašu decu da pišu, zajedno sastavljajte dnevnike sa putovanja, pisma, vodite dnevnik prirodnjaka, crtajte stripove, pravite knjige recepata, uputstva i ilustrovane priče. Polazeći od onoga što vole, iskoristite njihove sklonosti i sposobnosti na kreativan način. Vaše dete je zagrejano za fudbal? Napravite zajedno godišnjak u kojem ćete sakupiti informacije o njegovim omiljenim igračima. Voli konje? Tražite zajedno informacije o ovim životinjama i napravite knjigu sa vašim ilustracijama ili fotografijama.
Deca nam nude fantastičnu mogućnost da ponovo uspostavimo kontakt sa našim unutrašnjim detetom, koje smo dugo vremena ućutkivali. Da učinimo da se oseća voljenim i da ga ohrabrimo. Da mu dozvolimo da raste i da prevazilazi blokade koje nas povremeno sprečavaju da uživamo u životu ili da u potpunosti budemo ono što jesmo. Da budemo osobe – i roditelji – kakve bismo voleli.