Dunja, pametnica sa zvaničnim papirom da je pametna (izdala Mensa) J, zna da je čitanje od presudne važnosti za vežbanje vijugica od najranijeg uzrasta. A da je čitanje najveselije kad se uz njega igra. I odlučila Dunja da čita Slike iz života zmajeva Beate Krupske. Deca su predstavljala zmajeve koji se provlače kroz priče, a priče (slike) su situacije u kojima se zmajevi ponašaju baš kao deca.
Deca su nakon priče sama napravila kulu za zmaja, a onda su usmereni (jer su imali želju za gradnjom) na građenje zidina od čaša koje zahtevaju preciznost, koordinaciju i strpljenje. Čaša su rušene gađanjem iz daljine uz vežbanje očnog mišića – povezanosti oko-ruka.
S obzirom na to da su im stolice bile zanimljive, vežbali su kretanje po hrapavoj površini stolice sa njene unutrašnje strane, na razne načine, vežbajući pritom ravnovnotežu i terajući mišiće stopala da rade.
A onda su pravili zmaja. Zeleni papir u nijansi po izboru su prvo presekli na pola, a zatim zalepili na tubu.
Zatim su birali po dva ista oka, ali je dopušteno da izaberu i po želji neku drugu opciju za oči svog zmaja. Nakon prosutih očiju, trebalo je baviti se malo serijacijom i klasifikacijom, pa odvojiti oči po vrsti i veličini i vežbati pincentni hvat.
Cepkanje i seckanje traka od krep papira za vatru donelo je nova pokretanja ruku i vežbanja mišića šake.
Duvanje kroz tubu i travljenje efekta bljuvanja vatre je odlično za razvijanje oralne praksije.
