Mirjana Ognjanović rođena je 1959. godine u Beogradu, a školovala se u rodnom gradu (opšta književnost) i Italiji (klasična gitara). Njena dugogodišnja nedoumica, da li će život posvetiti muzici ili književnosti, razrešena je početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada se zaposlila u Kulturnoj rubrici lista „Politikaˮ, gde je pisala – o muzici i književnosti. Na srpski jezik prevela je dela svojih omiljenih italijanskih pisaca – Tomaza Landolfija, Dina Bucatija, Paula Maurensiga, Itala Kalvina, Paola Sorentina, kao i mnogih drugih pripovedača i pesnika, a 2010. godine objavila je i prvu zbirku svojih pripovedaka Začarani Velja i ostale muzičke priče (Artist, 2010). Napustivši Kulturnu rubriku dnevnog lista, zaposlila se u „Politikinom Zabavnikuˮ. Nije mogla zamisliti da će od 2010. godine imati tu čast da postane lični pripovedač na raskošnom dvoru slikara Slavka Krunića. Za njega od tada posebno izmišlja priče, zbog obostranog zadovoljstva i radi raspirivanja Krunićeve inače bujne mašte. Zauzvrat, on slika po njenim tekstovima i tako, takođe neočekivano, postaje ilustrator „Zabavnikaˮ. Na taj način nastaju zbirke priča Nesanica za dvoje (Booka, 2013) i Mauzolej. U međuvremenu, Mirjana je napustila „Zabavnikˮ i potpuno se posvetila pisanju, prevođenju i – tai-ćiju. Kada se navršilo pet stotina godina otkako je osnovan prvi geto, Venecijanski, odlučila je da tom događaju, smeštenom u vremenskom vrtlogu, posveti knjigu bajki Sirena koja se smeši. Potom je prevela i knjigu Elene Ferante Moja genijalna prijateljica (Booka, 2016), roman Paola Sorentina Svi su u pravu (Booka, 2016), kao i zbirke priča Toni Pagoda i njegovi prijatelji (Booka, 2017) i Nevažne tačke gledišta (Booka, 2018). Maurensigu se vratila prevodom kratkog romana Đavo u pisaćem stolu (Geopoetika, 2019). Krajem 2020. godine objavljena je zbirka pripovedaka Lažne bajke, koju je napisala s našim proslavljenim piscem Davidom Albaharijem, a već početkom 2021. iz štampe izlazi njen najnoviji prevod – reč je kontroverznoj knjizi S najgorim namerama Alesandra Piperna, jednog od najznačajnijih savremenih italijanskih autora.